Istorija astrologije i horoskopa

Nekada davno rekoše: „Bog je stvorio čoveka”, rekoše da je čovek verovao u to hiljadama godina, dok jednog dana ne dođe do saznanja da nije tako. Danas kada je naučno dokazan razvitak i postanak čoveka i kada nema dileme kako je postao, čovek živi u vremenu visokog tehničkog i intelektualnog razvitka ne razmišljajući o tome. Kada bismo se upitali da li možemo uporediti sebe sa našim pretkom (koji je sa zašiljenim kamenom vadio korenje ili bere divlje plodove), to bi nam izgledalo svakako smešno. Jer danas dok pored televizora posmatramo spuštanje čoveka na mesec, letimo avionima, vozimo se automobilma i kad znamo da od svega toga čovek još višie zna i poznaje (jer često nam se desi da saznamo o nečem što je poznato već godinama), sa pravom ćemo se upitati kakve sličnosti imamo sa našimi predcima, pa ćemo reći: „nikakve”. Pa ipak, da li je to tako?
Možemo reći da nije. Nije, jer čovek je sačuvao jednu osobinu, osobinu da ispita i sazna nepoznato. Od dana kada je čovek radoznalim, ispitivačkim okom posmatrao vatru pa do danas, čovek je sticao nova saznanja, prilagođavao prirodu sebi (istu onu prirodu koje se nekada bojao), u njemu je ostala težnja da prodre u nepoznato i da zagospodari prirodom i vremenom koje ga okružuje.
Normalno, da čovek nije i nikada neće ni uspeti da u jednom momentu razotkrije sve nepoznate, pa i onda, kada bude saznao „sve” ono što danas ne zna pojaviće se nova nepoznata prostranstva. Dok naučnici strpljivo idu pravim putom saznanja, dotle običan čovek pokušava da na svoj način otkrije u njemu nepoznate.
Šta to želi otkriti taj običan čovek?
Prosečan čovek, danas okupiran svojim ličnim problemima, trudi se da obezbedi sebi život, da ga udesi da bude što lakši i bezbrižniji. NJemu ne smeta što ne zna sve o kašici kojom jede, o sijalici koja mu svetli, o automobilu ili vozu kojim se vozi, o olovci kojom piše. Ali nad glavom mu uvek visi jedno pitanje Pitanje, šta će biti sutra! To pitanje muči svakog, počev od ratara koji se pita gledajući u nebo da li će letina biti dobra pa do čoveka intelektualca koji se pita da li će uspeti u svom poslu ili životu uopšte. Želja da se unapred sazna je sasvim razumljiva, jer kako naš narod kaže: „Kad bih znao gde ću nogu slomiti ne bih tamo išao”, to jest kad bi čovek znao svoju sudbinu on bi se tada unapred pripremio da je budan dočeka.

Kako je želja čoveka da sazna svoju sudbinu i sve o sebi stara koliko i sam on, to je čovek kao i sve ostalo od vajkada pokušao odgonetnuti. Čovek koga je priroda stvorila i koji je oduvek bio deo nje, svestan toga i sa saznanjem da ona utiče na njega i da on zavisi od nje, potraži odgovor na svoje pitanje u prirodi, Zapravo, tako je i postala cela nauka, nazvana „astrologija”. Astrologija je koliko se to može reći u svom početku bila nauka. Astrolozi su se bavili posmatranjem nebeskih tela, zvezda i planeta, pratili njihove putanje, a na kraju su došli i do praktičnih rezultata (orijentacija pri putovanju, određivanje vremena, izrade kalendara itd.). Pa i pored svih rezultata oni nisu mogli napredovati zbog toga što su verovali da je zemlja centar vasione i svemira. Neznajući da je sunce centar sunčenog sistema oni nisu mogli objasniti kako to da se sunce ujutru pojavljuje uvek na drugom mestu i kako se to preko noći provlači ispod zemljine ploče ili čudne putanje zvezda koje je teško bilo ustanoviti a još teže proračunati ili vraćanje zvezda unazad po putanji. Da su astrolozi tada znali da zemlja nije centar sunčevog sistema lako bi utvrdili i izračunali putanje zvezda to jest planeta i one se verovatno ne bi zvale planete to jest lutalice. A i astrolozi da su tada znali ne bi bili astrolozi. Mada su sva ova astrološka istraživanja bez nekih većih naučnih otkrića, mora se priznati da su stari astrolozi na neki način utrli put modernoj astronomiji. Međutim, i iz tih sitnih otkrića, ljudi tada nisu znali izvući neke značajnije zaključke već su ih koristili za svoja proročanstva. „Venera 14. ovog meseca neće biti vidljiva, ali ja kažem kralju, svom gospodaru, da će nastati pomrčina meseca. Za Siriju to je predviđanje nesreće, ali sreća za mog kralja. Neka kralj bude miran”. Ovako glasi proročanstvo iz druge polovine prvog milenijuma pre naše ere. Ili proročanstvo iz istog vremena: „Planet merkur je vidljiv. Kad je on vidljiv mesec u septembru u zemlji će biti lopova”.

Astrologija je od svog nastanka bila više puta odbacivana i prihvaćana, gažena pa zatim uzdizana. No, da bismo mogli shvatiti astrologiju, njene osobine, značenje i objašnjenja propartimo razvitak astrologije od njenog razvitka do danas. Mesopotamija, zemlja između Tigra i Eufrata (uglavnom teritorija današnjeg Iraka) je verovatno kolevka astroloških istraživanja. Asirsko-vavilonski dokumenat na glinenoj ploči poznat pod naslovom: „Kad Amo Enlil …”, govori o zvezdanim bogovima i podeljen je na četiri poglavlja i svako od njih posvećeno je jednom bogu. To su bogovi Šamaš (Sunce), Soa (bog nevremena i oluje), Sin (Mesec), Ištor (Venera). Asiro-vavilonci su vrlo rano otkrili planete – zvezde i dali im ljudske osobine.

Međutim, buduće događaje i sudbine ljudi proriču ne samo na osnovu njihovih karakteristika već i prema međusobnom odnosu ,položaju prema zodijaku, odredivši još u drugom milenijumu pre nove ere 12 sazvežlja kojima su dali obeležje živih bića i stvari koje ih okružuju u svakodnevnom životu: ovan, bik, blizanci, rak, lav, devica, vaga, škorpion, strelac, jarac, vodenjak i riba. Zodijakalni krug podeljen je na 12 znakova – delova (po 30 stepeni, što je u stvari 12 meseci i 30 dana u mesecu). Ova podela je izvršena y VII stoleću pre nove ere. Ako kažemo da su stari astrolozi imali dara za astrologiju, onda možemo to reći i za Grke.

Grci su takođe imali svoja božanstva, ali su njihovi bogovi bili bliski ljudima, živeli su na Olimpu, ženili se zemaljskim ženama, itd. NJihova težnja da astronomske probleme rešavaju na taj način što će rešenja biti razumnija i bliža onim pravim, odaje njihovu realnost i smisao za praktičnost. Zato i možemo reći da je astronomija zahvaljujući njima, počev od Aristotela, počela kao nauka vrlo brzo da se razvija. Aristotel je zasnovao teoriju da je zemlja okrugla, ali kako nije mogao objasniti kako to da kad čonek skoči padne na isto mesto. On je tvrdio da je zemlja nepomična, jer kako on kaže: „Ako bi se zemlja okretala – kretala, čovek koji bi skočio ne bi uvek mogao pasti na isto mesto jer bi mu se zemlja izmakla ispod nogu”.
Aristrah je postavio heliocentričnu teoriju koja odgovara današnjoj teoriji u odnosu zemlje prema suncu i ostalim planetama. Naime, on je postavio tvrdnju da se zemlja okreće oko sebe i oko sunca, a da se mesec okreće oko zemlje. Nažalost ova njegova teorija nije prihvaćena od njegovik savremenika i ne samo njegovih savremenika već ga i srednjevekovna inkvizicija optužila za bogohulnika. Za grčke astronome sunce se okreće oko zemlje a zemlja miruje i tako će ostati sve do Kopernika.

Rim je uslovio razvitak astrologije i za vreme rimskog carstva doživljava pravi procvat. Rim je bio pun Kaledejaca — kako su Rimljani nazivali vrače i astrologe koji su lutali po Rimu deleći proročanstva i savete ljudima kao najbolje da završe svoje poslove ili kako da postignu uspehe u životu. Rimski senatori i carevi se oslanjaju na proročanstva astrologa, rimske gospođe nose nakit sa izgraviranim imenima zodijaka i božicama sreće. Normalno je da su ova proročanstva često bila i netačna, tragična ili pak smešna. Evo jednog primera iz ovog perioda: „Priča se, da je car Tiberije pre nego što je postao car otišao u dobrovoljno izgnanstvo na ostrvo Rod. U izgnanstvo je poveo svog slugu, telohranitelja i astrologa Trasila. Budućeg cara interesovala je njegova budućnost, a i koliko će živeti unuci cara Oktavijana koji su mu stajali na putu do prestola. Sa godinama koje su prolazile gasilo se i njegovo poverenje u svog učitelja — astrologa, a svakim danom je bio sve nestrpljiviji. Tek jednog dana odluči da se reši Trasila. Carev sluga dobi zadatak da jedne noći prateći Trasila izvrši presudu da ga ubije. Kritične noći Tiberije reši da ipak još jednom proveri Trasila pa mu predloži da ovaj proveri svoj horoskop, da iz zvezda pročita svoju sudbinu. Kako je Trasil dobro poznavao svog učenika to on nasluti da tu ne predstoji ništa dobro, zato on sačuvavši hladnokrvnost dade se posmatranju zvezda i računanjem dok najzad, drhtavim glasom uzviknu,;Zaista čudno? iz zvezda vidim da se u blizini nalazi neprijatelj koji me želi ubiti, a ne vidim nikog osim tebe i sluge, biće da sam se prevario.” Tiberije na to zagrli svog učitelja i reče: „Poznavajući govor zvezda spasao si sebi život”. Posle toga Tiberije je imao neogratgičeno poverenje u Trasila koji Se ipak još jednom osigurao da ne dođe u sličnu situaciju. Zgodnom prilikom prorekao je dug život sa preciznim datumom smrti i proročanstvom da će Tiberije umreti deset dana posle njegove smrti. Tako je astrolog osigurao sebe od Tiberija ako bi ga Tiberije pakušao ,ubiti, onda je i njemu samom pretila smrt za deset dana.

Tiberije ,je zіidržao Trasila do svoje smrti, a i sam se bavio sastavljanjem horoskopa, a kako su zli jezici njegovog vremena tvrdili, kako je on car, ima da se njegova proračanstva ispune. Pred svoju smrt, u kasnu stprost, sprovodio je proganjanje svih onih u koje je sumnjao da rade protiv njega. A kada je otkrivanjem jedne zavere utvrđeno da je ona organizovana prema proricanju astrologa proterao je sve astrologe iz Rima.Umro je 10 godina pre Trasila.

Za vreme vladavine cara Klaudija, astrolozi su bili stvorili vrlo jaku organizaciju koja je delovala kao jedan čovek. Tačno se zna šta se sme reći a šta ne. Svojim mušterijama nisu odmah saopštavali rezultat gledanja u zvezde već su pravili zabrinuto i ozbiljno lice, tražili da duže prouče horoskop da bi dobili u vremenu i saznali što više o mušteriji. Da bismo razumeli rad ove astrološke organizacije evo jednog primera: U Rimu je živeo bogat senator Maksencije i on se jednog dana obrati jednom astrologu sa željom da sazna svoju sudbinu. Astrolog mu reče da sačeka dok ne ispita zvezde. Slučaj je hteo da u to vreme i senatorov nećak bude klijent jednog drugog astrologa i ovaj mu reče da je sanjao kako broji novac i zatraži od ovog objašnjenje. Astrolozi održaše sastanak i dogovoriše se da senatoru kažu da mu sudbina nije ni malo naklonjena a da mu preti opasnost od čoveka u filozafskoj togi. Senatorovom nećaku pak rekoše da se oblači što skromnije da ne bi izazvao zavist zlobnika a u isto vreme bi stekao naklonost važnih osoba svojom skromnošću i da zato obuče filozofsku togu. Kada je senator video nećaka u filozofskoj togi dođe do zaključka da je on taj koji ga želi ubiti pa ga izbrisa iz testamenta, a nakon nekoliko svađa najmi gladijatore te ga ovi ubiše.

Klaudije je izdao nalog da se svi astrolozi proteraju iz Rima. Meljutim, proricanja sudbine — astrologija je bila toliko ukorenjena u duši rimskog čoveka da se progon praktično nikad nije ni izveo. Kolika je zanesenost rimljana bila za astrologiju govori i ovaj primer: „Žena cara Klaudija je toliko bila opsednuta astrologijom da su je se savremenici više bojali nego samih astrologa”. Međutim, astrologija posle smrti cara Klaudija, a za vreme Nerona ispunjava dušu Rima i zadržaće se kao moćan faktor sve do propasti rimskog carstva. Idealno tlo Rima za astrologiju gubi se astrolozima pod naglom propašću Rimskog carstva i pojavom hrišćanstsa. Hrišćanstvo odbacuje astrologiju a astrologe progone. Godine 409. izdat je zakon protiv astrologa u kojem se kaže:,,Zapdveda se da se matematičari (astrolozi) ukoliko ne budu pripravni da se nakon što se spale njihove knjige, obećaju pred biskupima da će ostati verni sinovi crkve katoličke i da nikad više neće zapadati u stare zablude — proteraju i to ne samo iz grada Rima nego i iz svih ostalih gradova. Ako se uprkos tome udalje i ponovo budu uhvaćeni da gataju, neka se za uvek proganjaju”. Međutim razvitkom hrišćanstva koje postaje kočnica nauke, prožeto fanatizmom, mržnjom i verskim ratovima omogućava se ponovni prodor astrologije u Evropu, i tada, može se reći nastaje zlatno doba za astrologiju.

Najpoznatiji astrolog srednjeg veka je svakako Nostradamus (Mišel de Noterdame), njegova proročanstva se još i danas štampaju i čitaju. Bio je lekar ali se više bavio astrologijom nego medicinom. U Lionu, 1555. godine izdaje astrološki almanah, koji biva prihvaćen, a on sam postaje slavan. Svom uspehu verovatno više sticaju okolnosti nego pravoj vrednosti svog dela. Naime, vreme kada je ovaj almanah izdat,je vreme krvavih verskih ratova, vreme u kome verski fanatici, progonjeni i zaplašeni narod rado veruju u prorok. Tako popularni astrolog postaje dvorski astrolog na dvoru Katarine Mediči i tada izdaje prošireno izdanje svog dela. Smatra se međutim, da je u ovo vreme izdato još značajnije astrološko delo dvorskog atsrologa Luja XIII. Tvorac ovog dela je astrolog Morion, a izdao ga je pod naslovom „Astrologija gallica”. Normalno je da se sa razvitkom društva razvijala i nauka, tako da u ovom periodu (srednji vek) svetle slavna imena Leonarda da Vinčija, Nikole Kopernika, Martina Lutera, Galileja, Keplera i drugih.

Zapravo temelje astrologije udario je Nikola Kopernik, koji je u svom delu »De revolucionibus orbium colestium« postavio helio- centričnu teoriju o kretanju nebeskih tela po kružnim putanjama i da zemlja kruži oko sunca koje je centar našeg sistema. NJegova teorija je nažalost naišla na žestok otpor katoličke crkve, čak ni sam Kopernik nije mogao shvatiti ovu teoriju. Kasnije se ova teorija je nažalost naišla na žestok otpor katoličke crkve, čak dao je Đordano Bruno, dok konačni (stvarni) oblik ova teorija dobija dopunama Keplera. Međutim, i sam Kepler iako je bio veliki naučnik nije mogao živeti od nauke pa se je bavio sastavljanjem horoskopa. Poznat je njegov horoskop koji je izradio za vojskovođu Alberta Valentina. Koliko god da je nauka danas napredovala i dokazala da astrologija nije nauka to jest astrologija danas ne može dokazati koliko nauke ima u svetu, astrologija se nije izgubila — zamrla. Možda će jednog dana pak astrolozi dakazati da je astrologija nauka jer kako to zapravo astrolozi tvrde:,,ako se zna da planete emituju do sad neobjašnjene elektromagnetne talase zašto ti talasi ne bi mogli delovati i na ljudski mozak koji emituje slične talase.